Польска-руская кніга-білінгва
Zebrały się Krasnoludki, patrzą ciekawie, co będzie, a Pietrzyk z ową garścią pereł prosto do owego śpichrza w ziemi idzie i między ziarno je ciska.
Собрались краснолюдки, смотрят с любопытством, что будет, а Петрушка с горстью жемчуга идёт прямо в подземную кладовую и мешает жемчуг с оставшимся зерном.
— W imię twoje, babuleńko — rzecze — i starej mądrości twojej!
— Во имя твоё, бабушка, — говорит он, — и во имя твоей старой мудрости.
Po czym się ku towarzyszom obróciwszy, dodał:
Потом он обратился к товарищам:
— Nie trzeba dziś straży, ni pieczęci! Mikuła i Pakuła! Ruszajcie spać, druhy! Ja sam tu zostanę.
— Сегодня не нужно ни стражи, ни печатей… Микула и Пакула. Ступайте спать, друзья! Я сам останусь здесь.
I zaraz na wzgórku siadł, głowę o kamień wsparł i za odchodzącymi sennym okiem patrzał.
Он сел на пригорок, голову прислонил к камню и смотрел вслед уходящим сонными глазами.
Ale od wschodu ruszył się wiatr mały i trawą szeleścił, właśnie jakby szmery i szepty powietrzem szły.
С востока поднялся маленький ветерок и зашелестел травою. Весь этот шелест и шёпот плыли словно по воздуху.
Pietrzyk wszakże, mało na owo to szeptanie zważając, iż znużony był drogą, jak chrapnął, tak się dopiero o świcie przebudził. Przebudził się, patrzy, a tu, prawie u nóg jego, widnieje jakby dróżka od wzgórza ku uroczysku, perłami owymi usypana, co je między ziarno rzucił.
Но Петрушка, однако, мало обращал внимания на этот шелест, а так как был утомлён дорогою, то заснул и проснулся только на рассвете. Проснулся он, смотрит, а тут, почти у его ног, виднеется как бы дорожка от пригорка к пустырю, усыпанная теми жемчужинами, которые он примешал к зерну.
Zakrzyknął tedy i porwał się za tym znakiem biec, a tuż i drużyna Krasnoludków za nim.
Тогда он крикнул и побежал по этому следу, а дружина гномов за ним.
Bieży Pietrzyk, staje i znów bieży: co sto, co dwieście kroków da, to perła leży, ot, jakby ktoś z prędkości, wszystko razem chwyciwszy i ziarno, i perły, potem to, co mu na nic, ciskał, a tylko ziarno z sobą brał.
Бежит Петрушка, остановится и потом опять побежит, — через сто, через двести шагов лежит жемчужина, как будто бы кто-нибудь, спешно захватив вместе и зерно, и жемчуг, потом бросал то, что ему не нужно.
„Oj, mądra ty, mądra babuleńko! — myśli Pietrzyk i już uroczyska za śladem owym dopada. Spojrzy, perła ostatnia w bruździe głębokiej leży, a tuż grudka ziemi ruszona… a pod nią jamka!…”
«Ой, премудра ты, бабушка, премудра!» — думает Петрушка и подходит уже к самому пустырю.
Смотрит, последняя жемчужина лежит в глубокой борозде, а тут же откинутая грудка земли, а под нею ямка.
Schyli się Pietrzyk, rozgrzebuje ów wzgóreczek ziemny, a tam dwie, trzy perły toczą mu się przed oczyma w głębie. Zakrzyknął na drużynę: kopią, aż się dokopali dużego lochu, w którym owo chwycone ziarno leżało wszystko prawie.
Наклонился Петрушка, раскапывает земляной холмик, а две или три жемчужины перед его глазами сыплются в глубину.
По его приказу дружина начинает копать и докапывается до большой ямы, в которой похищенное зерно лежало почти всё в целости.
Przy nim skulony siedział szczur polny i jego rodzina.
Тут же сидела согнувшись полевая мышь и её семейство.
— A tuś mi! — krzyknie Pietrzyk i za kark chwyci szkodnika.
— А, вот ты где! — крикнул Петрушка и схватил за шиворот злодея.
— Mikuła! Pakuła! Bywaj jeden z drugim!
— Микула! Пакула! Идите сюда скорей!
Pisnął szczur przerażony, próbując wymknąć się i uciekać, ale milicja nadworna tak go nasiadła, że się poddać musiał.
Испуганная мышь пискнула, пытаясь вырваться и удрать, но придворная милиция так насела на неё, что она принуждена была поддаться.
Tryumf był niezmierny.
Торжество было неимоверное.
Z okrzykami, ze śpiewem wracały Krasnoludki z wyprawy, wiodąc jeńca i niosąc worki z odzyskanym ziarnem na powrót do swego podziemia.
С криками, с пением возвращались гномы с экспедиции, ведя пленника и таща мешки с отысканным зерном обратно в своё подземелье.
III
III
Uroczyście, wspaniale otwarł się sąd królewski w Słowiczej Dolinie. Król jegomość wystąpił w całym majestacie.
Торжественно и великолепно открылся королевский суд в Соловьиной долине. Его величество король выступил во всём своём блеске.
Purpurowy płaszcz jego niósł za nim opasły paź Krężołek, złota korona błyszczała na królewskiej głowie, a brylantowe berło siało takie blaski jak wschodzące słońce. Przed stopniami sali sądowej stał oskarżyciel państwa, bystry Kocieoczko; tuż za nim Mikuła i Pakuła w paradnych mundurach; dokoła, lecz w pewnym oddaleniu, tłoczyły się Krasnoludki, a wszystkie oczy zwrócone były na oskarżonego.
Толстый паж Мычка нёс за ним пурпурный плащ, на голове короля сверкала золотая корона, а бриллиантовый скипетр сеял блеск как восходящее солнце; у входа в судебный зал стоял государственный обвинитель, мудрый Кошачий Глазок, тут же за ним Микула и Пакула в парадных мундирах, а вокруг, хотя в некотором отдалении, толпились краснолюдки, и глаза всех присутствующих были обращены на обвиняемого.
Stał on pochylony, skurczony w ubogiej sukmance na grzbiecie, mając przednie łapki mocno związane za plecami, pozieleniały ze wzruszenia i ze strachu, a tak drżący, że nogi widocznie trzęsły się pod nim jak w febrze.
Он стоял сгорбленный, в убогой одежонке, с крепко связанными назади передними лапами, позеленевший от волнения и страха, и так дрожал, что ноги видимо тряслись под ним словно в лихорадке.
Właśnie wymowny Kocieoczko, skończywszy przedstawiać jego winę, żądał surowej kary: już to co najmniej powieszenia na najwyższej gałęzi dębu oraz zwrotu strat i kosztów procesu.
Красноречивый Кошачий Глазок, окончив перечисление его вин, требовал суровой кары: самое меньшее, — повесить его на высочайшей ветке дуба, возложив на него издержки по производству дела.
Szanowny oskarżyciel aż zachrypł w ciągu tego wywodu i fularem ocierając zapocone czoło, sapał głośno.
Почтенный обвинитель даже охрип и тяжело дышал, отирая фуляром вспотевший лоб.
Król skinął berłem i zapytał sam:
Король сделал мановение скипетром и спросил сам:
— Jak się zowiesz, nieszczęśniku?
— Как твоё имя, несчастный?
Zsiniał szczur i na nogach się zachwiał, aż popchnięty ku królowi przez Mikułę:
Посинела мышь и пошатнулась, но Микула толкнул её к королю, и она ответила тихим голосом:
— Wiechetek, do usług! — rzecze cichym głosem.
— Ветошка, слуга вашего королевского величества.
A król:
— Dlaczego zabrałeś to ziarno?
— Зачем ты похитил это зерно?
— Głodny byłem… nędzarz byłem… dzieci moje konały z głodu…
— Голоден был… Был нищ… Дети мои умирали с голоду.
— Ale głód nie daje prawa do cudzego mienia. Czy nie tak?
— Но голод не даёт права похищать чужое имущество. Не так ли?
— Tak, miłościwy królu! — odrzecze Wiechetek, drżąc cały.
— Так, милостивый король! — отвечает Ветошка, дрожа всем телом.
— Więc cóż masz na swoją obronę? — spytał król.
— Что же ты скажешь в своё оправдание?
— Nic… prócz głodu… Głód… straszny głód…
— Ничего… Кроме голода… Голод… Страшный голод…
— Ale nie mogłeś i przy największym głodzie zjeść tej miary zboża. Dziesiąta część wystarczyłaby tobie i dzieciom twoim.
— Но и при величайшем голоде ты не мог бы съесть такого количества зерна. Десятой доли хватило бы тебе и твоим детям.
— Zimy się bałem… Najmiłościwszy królu!… Zima strasznie długa, ciężka… Połowa moich dzieci wyginęła tamtej zimy, królu! Ach, jak cierpiały strasznie… Najmłodsze… najmłodsze dziecko moje, królu, umierało w oczach moich z głodu… Sześć dni, sześć nocy patrzałem na to… i żyłem… żyłem… i nie mogłem sam za niego skonać… nie mogłem!
— Зимы боялся… всемилостивый король!.. Зима страшно длинна и тяжела… Половина моих детей вымерла в прошлую зиму, король!.. Ах, как они страшно страдали… Самый молодой… самый молодой, король всемилостивый, на моих глазах умирал от голода… Шесть дней, шесть ночей смотрел я на это… и жил… жил и не мог сам умереть за него… не мог!
Odwrócił król oblicze sędziwe, na którym malowała się litość, a w drużynie Krasnoludków słychać było ciche łkanie.
Отвернул король свой маститый лик, на котором выражалось сострадание, а в толпе гномов послышалось рыдание.
To Pietrzyk płakał.
То плакал Петрушка.
Wiechetek mówił dalej:
Ветошка продолжал:
— Po najmłodszym umierał starszy… Starszy syn mój, królu, umierał w moich oczach… Dziesięć dni, dziesięć nocy konał… i ja patrzałem na to… i nie mogłem umrzeć za niego sam, choć umierałem z nim razem!
— После младшего умер старший… Старший сын мой, всемилостивый король, умирал на моих глазах… Десять дней, десять ночей умирал… и я смотрел на это… и не мог умереть за него сам, хотя умирал с ним вместе!
Zmarszczył król brew, żeby powstrzymać łzę, nabiegającą do oczu; w drużynie Krasnoludków słychać było głębokie westchnienie; Pietrzyk łkał głośno.
Нахмурил король брови, чтобы удержать слёзы подступающие к глазам; в дружине краснолюдков послышался глубокий вздох, то Петрушка рыдал громко.
Wiechetek mówił dalej:
Ветошка говорил дальше:
— A potem umierał trzeci… Trzeci syn mój, królu, umierał… Z głodu syn mój umierał, o królu, a ja patrzyłem na to… W moich oczach, królu, syn mój umierał z głodu… A ja nie mogłem umrzeć!
— А потом умирал третий… Третий сын мой умирал… с голоду умирал, о, всемилостивый король, а я смотрел на это!..
Wtem począł się trząść bardzo i zmrużywszy oczy:
— Głód… głód… głód… — szeptał nieprzytomnym głosem.
Он сильно задрожал и окончил почти бессознательным голосом:
— Голод… голод… голод…
Ale król Błystek podniósł berło i rzekł:
Но король Огонёк поднял скипетр и сказал:
— Srogim być muszę, boś zawinił srodze. Ziarno to było siewne, na siew dla podobnego tobie nędzarza przeznaczone, który też głodne dzieci ma. Niech się nad tobą spełni sprawiedliwość.
— Я должен быть строгим, потому что ты тяжко провинился. Зерно это было посевное, предназначенное для посева такому же несчастному как ты, у которого тоже есть голодные дети. Да будет к тебе применена справедливость.
— Śmierć! Śmierć złoczyńcy! — zawołał Kocieoczko.
— Смерть! Смерть преступнику! — воскликнул Кошачий Глазок.
— Śmierć! — powtórzyli za nim Mikuła i Pakuła jednym srogim głosem. Wiechetek stał, jakby porażony, trzęsąc się i patrząc obłąkanym wzrokiem.
— Смерть! — повторили за ним Микула и Пакула в один голос. Ветошка стоял как поражённый громом, трясясь и обводя кругом бессмысленным взглядом.
Król odwrócił się i już miał sądny tron opuścić, kiedy wtem Pietrzyk rzucił się ku niemu z tłumu i do nóg mu padłszy, zawołał:
Король отвернулся и хотел было покинуть свой судебный трон, когда Петрушка бросился к нему из толпы, пал к его ногам и воскликнул:
— Głosu chcę za nim! Głosu za skazanym, miłościwy królu. Głosu, któryś mi sam dać chciał. Głosu! Głosu chcę!…
— Я хочу подать за него голос. Голос за осуждённого, милостивый король! Голос, который ты сам хотел мне дать. Голос! Я прошу голос!
— Więc go masz! — rzecze król i schylił się ku niemu, i dotknął go berłem łaskawie.
— Даю тебе голос! — говорит король, ласково наклонился к нему и благосклонно дотронулся до него скипетром.
A Pietrzyk z łkaniem:
А Петрушка заговорил с рыданием:
— Więc przebacz! Przebacz, królu dobry! Przebacz! Powiedz, powiedz, królu, że przebaczasz! To pieśń moja będzie! To moja najcudowniejsza pieśń będzie! Moja jedyna! A inszej nie chcę! Nie chcę!…
— Прости! Прости его, добрый король! Прости! Скажи, что ты прощаешь его! То будет моя песня! То будет моя лучшая песня. Единственная песня! А другой я не хочу! Не хочу!..
Zapłakał stary król, widząc taki gwałt żałości w ulubionym słudze i rzecze:
— Zwyciężyłeś, Pietrzyku! Zwyciężyłeś miłosierdziem sprawiedliwość moją. Niechże się stanie po twej woli!
Tu skinął berłem i rzekł:
Заплакал старый король, видя такой взрыв жалости в своём любимом слуге, и говорит:
— Ты победил, Петрушка! Милосердием своим ты победил мою справедливость. Пусть будет по твоей воле!
Тут он взмахнул скипетром и сказал:
— Puścić mi wolno nędzarza tego i nakarmić dzieci jego! Ze stołu mego mają odtąd pożywać chleb dzieci jego. A ziarno dziś jeszcze oddać oraczowi i ziemi, która siewu czeka.
— Отпустить на волю этого несчастного и накормить детей его. С этих пор его дети будут получать пропитание с моего стола. А зерно сегодня же отдать сеятелю и земле, которая ждёт посева.
IV
IV
Po same łokcie roboty miała sierotka, zanim jako tako chatę Skrobkową oprzątnęła. Zaglądała też raz po raz i do ogródka.
У сиротки хлопот был полон рот, прежде чем она хоть кое-как обрядила хату Скробка. И в огород она, нет-нет, да и заглянет.
Opuszczenie tam było takie, że Marysię za serce targało.
Запущение там было такое, что у Мариси сердце изныло.
„Gdyby tak trochę konopi — myślała. — Dopieroż by była uciecha: sprzątnąć, osuszyć, wymiędlić, a w późne zimowe wieczory prząść nitki złociste!”
«Хоть бы чуточку конопли, — думала она. — Вот было бы хорошо: срезать, высушить, очистить, а в поздние зимние вечера прясть золотистые нитки!»
Matka jej przy takiej robocie siadywała i śliczne pieśni śpiewała…
Её мать, сидя за такой работой, певала отличнейшие песни.
„A gdyby ze dwa zagonki kapusty! Ziemia czarna, rodzajna, główki kapusty byłyby wielkie jak dynie!”
«А если бы две грядки капусты! Земля чёрная, урожайная, кочни были бы страсть какие!»
I zamyślała się Marysia sierotka, jakby z wiosną do tego ogródka ręce przyłożyć.
И задумалась сиротка Марися, как бы с весною к этому огороду приложить руки.
„Na wiosnę — myśli — to jużci trzeba w tym ogródku zacząć się grzebać. Ale czy to sama jedna dziewucha da temu rady?”
«На весну, — думает она, — непременно нужно начать перекапывать в огороде. Да разве одна я тут справлюсь!?»
Nagle klasnęła w ręce:
Вдруг она захлопала в ладоши.
— A Wojtuś, a Kubuś! Toć to robotniki gotowe!…
«А Войтусь, а Кубусь? Вот и готовые работники!..»
Nie tylko ten biedny, pusty, zachwaszczony ogródek frasował Marysię. Coraz częściej napastowała ją tęsknota do owych gąsek, do owej górki ze złocistymi kwiatkami, do Gasia, który czasem na tej górze przylegał u jej nóg po słonecznej stronie, to znów zrywał się i gąski obiegał dokoła, poszczekując raźnie.
Но не один этот бедный, пустой, заглохший огородик приводил в уныние Марисю. Всё чаще и чаще её навещала тоска по гусяткам, по пригорку с золотистыми цветочками, по Гасе, который иногда укладывался у её ног на солнечном пригреве, а то срывался и обегал гусяток, весело повякивая.
Aż raz, obrządziwszy się w chacie, wyszła sierota na pobliskie błonie.
И вот, однажды, приведя хату в порядок, вышла сирота на ближайший луг.
Patrzy — w wysokich badylach mignęło jej coś z daleka, jakby czerwona, szpiczasta czapeczka.
Смотрит она, — в высоком бурьяне перед нею мелькнуло что-то издалека словно красная остроконечная шапочка.
— Podziomek! — krzyknęła Marysia i porwała się biec do niego.
— Подзёмок! — крикнула Марися и побежала за ним.
Kołatało jej serce, dziw, że nie roztłukło wychudłej piersi; a Marysia wciąż biegła.
Сердце её сильно билось, — удивительно, как совсем не расколотило её худую грудь, а Марися всё бежала.
Kapturek ukazywał się coraz dalej. Już, już wpadł w zarośla. Marysia ku zaroślom się rzuciła.
Капюшон всё больше и больше отдалялся. Вот он нырнул в зарослях, и Марися бросилась к зарослям.
Tak by rada Podziomka zobaczyć, popytać go… o co? Sama jeszcze nie wiedziała. Ale niech go tylko nagoni! I podziękować by mu za wszystko rada; za gąski, co żyją, za kątek w chacie Skrobkowej, za Wojtusia i Kubę, którzy jej jakoby bracia są…
Как бы она была рада увидать Подзёмка, расспросить его… о чём? Она сама ещё не знала. Пусть только ей удастся нагнать его. Тогда она поблагодарила бы его за всё: и за гусяток, которые живы до сих пор, и за угол в хате Скробка, за Войтуся и Кубуся, которые стали чуть не её братьями…
Więc pędziła co tchu za migającą coraz dalej czapeczką, tak prędko, jak jej gęsta łoza pozwalała.
И вот она, что есть силы, мчалась за удаляющейся шапочкой, как только несли её ноги.
Nareszcie czapeczka znikła i nie pokazała się więcej.
Наконец, шапочка исчезла и больше не показывалась.
Stanęła tedy Marysia, patrząc dookoła. Gdzie ona zaszła? Toć już niedaleko i zarośla się kończą…
Остановилась тогда Марися, оглядывается кругом, куда она зашла? Да ведь тут и заросли скоро кончаются?..
Jak łuna ognista prześwieca między nimi czerwoność zachodzącego słonka. A dalej las widać, las dobrze jej znajomy. Toż ona zabiegła aż na drugi koniec sąsiedniej wioski, Wólki Głodowej.
Словно зарево пожара просвечивал сквозь них пурпур заходящего солнца. А дальше виден лес, лес хорошо ей знакомый. Значит, она забежала на самый конец соседней деревни, Голодной Вольки.
Postąpiła jeszcze kilka kroków. Może chociaż swoje białe, swoje siodłate, swojego Gasia zobaczy.
Она сделала ещё несколько шагов. Может быть, она увидит своих серых и белых питомцев, Гасю своего увидит.
I oto ujrzała, skryta pośród gęstwiny, jak dokoła wypalonej od skwaru góreczki skubią gąski trawę spokojnie, koło nich biega wierny Gasio, a w pobliskim pszeniczysku to schyla się, to się podnosi dziewczynka, nowa pastuszka. Zrywa zapóźnione maczki, bławatki, kąkole, aby z nich uwić równiankę.
И вот она, скрытая густыми кустами, видит, как на выжженном солнцем пригорке её гусятки спокойно щиплют травку, как вокруг них увивается верный Гася, а в волнах пшеницы то наклоняется, то поднимается девочка, новая пастушка. Она рвёт запоздалый мак, васильки, куколь, чтобы связать всё это потом в пучок.
Marysia zatrzymała się w zaroślach, poglądając na wszystko ciekawie.
Марися остановилась в зарослях и с любопытством смотрит на всё.
Tymczasem słonko zaszło, pastuszka spędziła gąski i przy pomocy Gasia poprowadziła je do domu. Poszczekiwał Gasio szczególniej na tę białą, która i przy Marysi zwykle opóźniała się za stadem; dopiero gęsiarka postraszyła ją gałązką i biała tuż koło gąsiora podreptała w pierwszym rzędzie.
В это время солнышко зашло, пастушка собрала гусей и при помощи Гаси довела их домой. Гася повякивал, в особенности, на ту белую гусыню, которая и при Марисе, обыкновенно, всегда опаздывала идти за стаей; наконец, гусятница погрозила ей хворостиной, и белая гусыня поплелась рядом с гусаком в первом ряду.
Znikło stadko za górką, a Marysia ciągle jeszcze stała w zaroślach.
Всё это исчезло за горкой, а Марися всё ещё стояла в зарослях.
Myślała, że kiedy już nie z Podziomkiem, to przynajmniej z Gasiem, ze swymi gąskami witać się będzie — ot, poszło to wszystko i Marysia z nimi się nie witała!
Она думала, что если не с Подзёмком, то, по крайней мере, она поздоровается с Гасей, со своими гусятками; но они ушли, а Марися им и словечка сказать не успела.
Po prostu zlękła się nowej gęsiarki. Taka nieśmiała dziewczynina!
Попросту сказать, она испугалась новой гусятницы.
Ale teraz, kiedy nikogo nie ma, chyba że się odważy chociaż chwilkę posiedzieć na swojej dawnej góreczce.
Но теперь, когда уже никого нет, не осмелится ли она хоть минутку посидеть на своём пригорке?
Rozgarnia chaszcze… co to?
Она раздвигает кустарники… Что это такое?
Na ziemi leży nieżywy chomik, a niedaleko nieżywy także Sadełko. Oba mają poszarpane futra i głębokie, sczerniałe już rany.
На земле лежит мёртвый хомяк, а немного подальше также мёртвый Объедало. У обоих мех разорван, у обоих глубокие, уже почерневшие раны.
Załamała ręce Marysia i usta otworzyła z dziwu.
Заломила Марися руки и рот раскрыла от удивления.
Sadełko, jak Sadełko, ten zgrozą przejmował Marysię.
Объедало… тот всегда наводил страх на Марисю.
Ale chomik! Czyżby to był jej chomik?
Но хомяк! Неужели это был её хомяк?
Biegnie Marysia do jego norki, rozgarnia gęste badyle, stłoczone tu i owdzie. Kłaczki sierści płowej chomika i rudej lisa poczepiały się ździebeł, na listkach jak korale wiszą zastygłej krwi krople, wejście do nory nieco rozgrzebane i pazurami zryte.
Бежит Марися к его норке, раздвигает густую траву, помятую там и здесь. Клочки серовато-жёлтой и рыжей шерсти прицепились к стеблям; на листьях словно кораллы висят капли застывшей крови; вход в норку разрыт острыми когтями.
Stanęła zadumana Marysia.
Стоит Марися и задумалась.
— Biedny chomik! — rzecze.
— Бедный хомяк! — говорит она.
I pewno, że biedny. Dotrzymał mu groźnej obietnicy okrutny Sadełko i cały gniew srogi, iż gąski znów żywe, wywarł na ubogim zwierzątku. Ale i chomik też winien. Czemuż tak obojętnie patrzył na czającego się ku gąskom lisa? Czemuż nie ostrzegł pastuszki, albo chociaż Gasia? Nie byłoby nieszczęścia tego z gąskami, a lis musiałby się wynieść gdzie pieprz rośnie!
Это верно, что бедный. Свирепый Объедало сдержал свою ужасную угрозу и весь свой гнев, что гуси вновь ожили, излил на несчастного зверька. Но и хомяк тоже не прав. Отчего он так равнодушно смотрел, как лис подбирался к гусяткам? Отчего он не предостерёг пастушку или хотя бы Гася? С гусями не было бы этого несчастья, а лис должен был бы убираться за тридевять земель.
— A teraz leżysz nieszczęsny chomiku bez życia! Tak to, sam o siebie tylko dbając, zgubiłeś sam siebie!
А теперь лежишь ты без жизни, несчастный хомяк. Вот так-то, думая только о себе, ты и сгубил самого себя!
Patrzy Marysia, niedaleko, o parę kroków od nory trawa wygnieciona. Tu więc czaił się na chomika Sadełko, stąd skoczył na niego, tylko widać, że suchym badylem zaszeleścił i chomik się opatrzył, a ku swojej norce się cofnął. Ale i tam ścigał go zbójnik Sadełko. Raz grzebnął łapą i już był w jamce. Więc wszczęła się walka zajadła. Ciął chomik Sadełka głęboko, śmiertelnie, ale wnet zaduszony i w krzaki zawleczony został. Rad by Sadełko ciągnąć go dalej, aż do swojej nory, ale i z niego uciekało życie.
Смотрит Марися, недалеко, шагах в двух от норки, трава вся помята. Вот здесь-то и подкарауливал хомяка Объедало, вот отсюда он и прыгнул на него, да только, видно, зашелестел сухим бурьяном, хомяк сообразил в чём дело и отступил к своей норке. Но разбойник Объедало преследовал его и там. Копнул лапой и уже очутился в ямке. И началась кровопролитная борьба. Хомяк ударил Объедалу страшно, смертельно, но и его самого задушили и потащили в кусты. Объедало хотел было тащить его дальше, в свою нору, но и из него уходила жизнь, вместе с кровью.
Biedny chomik! Jeżeli co pocieszać go mogło w ostatniej godzinie żywota, to że w tym śmiertelnym boju z okrutnym zwierzem okazał niezwykłe męstwo. Jakoż skoczyć wprost do gardła takiemu Sadełce, nie pytając, co się stanie, to przecież bohaterstwo nie lada!
Бедный хомяк! Если что-нибудь его и могло утешить в последнюю минуту, так это то, что в смертельном бою со свирепым зверем он выказал необычное мужество. Позвольте! Схватить Объедалу прямо за горло, не задумываясь, что будет дальше, это ведь немалое геройство!
Zginął sam, ale i wróg jego zginął także, choć o tyle większy i silniejszy. A tak, jeden drobny chomik, okupując śmiercią poprzednią obojętność swoją na sprawy ogólne, uwolnił całą okolicę od srogiego i przewrotnego zbrodniarza!
Он погиб сам, но и враг его погиб также, хотя силы были и неравные. И так один маленький хомяк, искупая смертью своё равнодушие к другим, избавил всю окрестность от безжалостного и изворотливого преступника.
Tymczasem Marysia, patrząc na poszarpane futerko poległego chomika, na jego, dawniej tak bystre, a dziś zagasłe oczki, na sterczące nieruchomo a groźnie wąsiki, którymi dawniej tak pociesznie ruszał, uczuła taką litość i taką żałość w sercu, że spod spuszczonych rzęsów posypały jej się po zbladłej twarzyczce łzy bujne, srebrzyste.
Тем временем Марися, глядя на изорванную шкуру хомяка, на его когда-то быстрые, а теперь уже угасшие глазки, на неподвижно и грозно торчащие усики, которыми прежде он так потешно поводил, почувствовала такую жалость к нему, что из-под её опущенных ресниц полились обильные, серебристые слёзы.
Przykucnęła, płacząc, na ziemi obok chomika i mówiła do niego słodkim głosem, tak jakby zwierzątko mogło ją słyszeć jeszcze.
Плача, она опустилась на колени возле хомяка и заговорила ласковым голосом, как будто зверёк мог ещё слышать её:
— Nie bój się, nie bój, mój biedaku! Nie zostawię ja ciebie tutaj przy tym szkaradnym lisie, przy tym przebrzydłym zbójniku! Wezmę ja cię ze sobą, nieboże! Zakopię ciebie w Skrobkowej zagrodzie, pod wielkim dębem, głęboko! Listeczkami dołek wyścielę… listeczkami ślicznie cię nakryję… Będziesz sobie leżał cichuchno, pięknie… Nie zostawię cię tutaj, nie! Przynajmniej jednego przyjaciela z tych dawnych czasów będę miała blisko.
— Не бойся, не бойся, мой бедненький! Я не оставлю тебя здесь, рядом с этим скверным лисом, рядом с этим хитрым разбойником. Я возьму тебя с собою, бедняжка. Закопаю я тебя в усадьбе Скробка, под большим дубом, глубоко! Ямку я тебе устелю листками… Листками и прикрою тебя… Будешь ты себе лежать тихо, спокойно… Я не оставлю тебя здесь; нет! По крайней мере, близ меня будет хоть один из старых друзей.
I zaraz zaczęła szukać zielonych gałązek jedliny, nakryła nimi chomika i do fartuszka go wziąwszy, przysypanego żywiczną zielenią, ku chacie wracała z pośpiechem.
Она тотчас же наломала зелёных веток ели, накрыла ими хомяка, положила его в фартук и торопливо пошла домой.
Рэклама