Mi, članovi svjetskog pokreta za unapredjenje esperanta, upućujemo ovaj manifest svim vladama, medjunarodnim organizacijama i ljudima dobre volje, objavljujemo naše nastojanje da svim snagama nastavimo djelovati na ovdje izraženim ciljevima, te pozivamo sve organizacije i pojedince, da se priključe našim nastojanjima.

Hetsiky ny fikambanana ho an’ny teny iraisam-pirenena Esperanto. Isika mpikambana iraisam-pirenena ho an’ny teny Esperanto mba ho fampandrosoana azy, dia hampita izao ezaka izao amin’ireo fitondrampanjakana, fikambanana iraisam-pirenena sy olona tsara sitra-po, hanambara amin’ny tanjona izay voasoritr’ity ary manasa ny fikambanana tsirairay sy ny olom-pirenena mba hirotsaka ka hanohana izao ezaka ataontsika izao.

Lansiran 1887 godine kao projekt pomoćnog jezika za medjunarodno komuniciranje, esperanto se ubrzo razvio u živi jezik sa bogatim nijansama. Već više od jednog stoljeća on je u funkciji povezivanja ljudi i premoštavanja jezičnih i kulturnih prepreka. U tom vremenu ciljevi onih koji se njime koriste, nisu izgubili na svojoj važnosti i aktualnosti. Ni upotrebe nekih nacionalnih jezika diljem svijeta, ni napredak u tehnici komuniciranja, ni otkriće novih metoda jezične nastave neće zasigurno ostvariti one principe koje mi smatramo bitnima za pravedno i efikasno rješenje jezičnog poretka.

Ny taona 1887 nisy antso ho toy ny drafitr’asa ho amin’ny fifandraisam-pirenena ary mba hampivoatra haingana eo amin’ny tontolon’ny fiainana, ny taonan’ny Esperanto dia efa ho zato taona amperin’asa mba hampiray ny olombelona voazarazaram-pitenenana isan-karazany, ary koa voaefitry ny kolontsaina samy manana ny azy. Eo anelanelam-potoana, ireo mpiteny azy dia tsy nanary velively ireo zava-dehibe sy ny sotoavina. Na ny fampiasana teny vitsivitsy eran-tany, na ny fandrosoana maro entin’ny fifandraisana ara-teknika, na koa ny fitrandrahana ireo fomba vaovao ho fampianaran-teny dia manamarina izao feinitra manaraka izao, izay isika no mampisy lanja mazava sy hampivoitra ny onjam-peon’ny teny.

1. Demokracija

1. Fanehoan-kevitra

Sistem komunikacija, koji je cijelog života privilegija samo nekih ljudi, dok od onih drugih zahtjeva da ulože godine truda da bi postigli niži stupanj sposobnosti — u osnovi je nedemokratski. Iako esperanto, kao i svaki jezik, nije perfektan, on daleko nadmašuje sve druge na području ravnopravne svjetske komunikacije.

Fomba fifandraisana izay manome aina manokana ny olona tsirairay avy nefa mifampiankina ny tsirairay, dia tokony ho vonona izy ireo ho amin’ny ezaka mandavan-taona mba hatratrarana ny dingana mazava mba ho fototry ny fanehoan-kevitra ary koa na dia tsy tonga lafatra aza ny Esperanto.

Tvrdimo da jezična nejednakost uzrokuje komunikacijske nejednakosti na svim nivoima, uključivši i medjunarodni nivo. Mi smo pokret za demokraciju u komuniciranju.

Isika manamafy fa tsy fitoviam-pitenenana dia mazàna mirona ho amin’ny tsy fitoviam-pifandraisana eo amin’ny sehatra samihafa. Isika dia fikambanana ho amin’ny fifandraisan’ny fanehoan-kevitra.

2. Transnacionalni odgoj

2. Fifandraisam-pirenena eo amin’ny fanabeazana

Svaki nacionalni jezik vezan je za odredjenu kulturu i narodnost. Naprimjer, učenik koji uči engleski, uči o kulturi, zemljopisu i politici englesko-jezičnih zemalja, naročito SAD-a i Velike Britanije. Učenik koji uči esperanto, uči o svijetu bez granica, u kojemu se svaka zemlja predstavlja kao vlastiti dom.

Ny fiteny kely angaha atao hoe madinika dia mifamatotra ary voafaritra eo amin’ny kolontsaina amin’ny firenena tsirairay avy. Ohatra, ny mpianatra izay mianatra ny teny anglisy, na mianatra momba my kolontsaina, jeografia sy ny politika ho an’ireo tany miteny anglisy, indrindra ny Amerika sy Angletera, araka izany dia voafetra hatreo ihany. Ireo mianatra ny Esperanto kosa dia mianatra eo amin’ny tontolo tsy voafetra ary izay firenena na iza misy azy dia olona ao an-tranony ihany izy ireo.

Tvrdimo da je odgoj posredstvom bilo kojeg nacionalnog jezika vezan uz odredjeni nazor o svijetu. Mi smo pokret za transnacionalni odgoj.

Isika manamafy fa ny fandalimana na amin’ny teny inona na amin’ny teny inona dia voafatotra sy voafetra ihany eo amin’ny tontolo iainana. Isika dia fikambanana ho amin’ny fifandraisam-pirenena eo amin’ny fanabeazana.

3. Pedagoško djelovanje

3. Fiasana mahomby ara-pedagojia

Samo mali postotak onih koji uče neki strani jezik, njime i vlada. Potpuno ovladavanje esperantom moguće je i samoučenjem. Razne studije izvještavaju o prednaobrazbenim učincima kod učenja drugih jezika. Esperanto se takodjer preporuča kao osnovni ključ u tečajevima za jezično usmjerenje učenika.

Ampahany ihany amin’ireo mianatra ny teny vahiny no mahafehy azy tsara. Ny Esperanto kosa dia azo ianarana samy irery, azo lazaina fa feno eo amin’ny lafiny rehetra. Ny fianarana maro isankarazany manome tatitra fa ny fampianarana amin’ny teny vahiny angaha dia mitondra fahombiazana. Misy ihany koa sahy manambara fa ny Esperanto ihany vao mainka tsara eo amin’ny fianaran’ireo mpianatra mandalina ny teny.

Tvrdimo da će teškoće nacionalnih jezika uvijek pretpostavljati prepreku za mnoge učenike koji bi se ipak trebali okoristiti poznavanjem drugog jezika. Mi smo pokret za učinkovitu jezičnu nastavu.

Isika manamafy fa ny fahasarotan’ireo teny vitsy manpiasa dia zary sakana loatra ho an’ireo mpianatra, izay tsy maintsy mianatra teny roa. Isika dia fikambanana mikendry ny fahombiazam-pampianarana.

4. Višejezičnost

4. Fahamaroan-teny

Esperantska zajednica jedna je od malog broja jezičnih zajednica na svjetskoj razini, čiji su korisnici bez iznimke dvo- ili višejezični. Svaki pripadnik zajednice prihvatio je dužnost da nauči barem jedan strani jezik do govornog stupnja. U mnogim slučajevima to dovodi do znanja i ljubavi za više jezika i općenito do širokog osobnog vidokruga.

Ny fiaraha-monina eo amin’ny Esperanto dia iray amin’ireo fiaraha-monina misy eto an-tany ka ireo mpiteny azy dia tsy manavaka teny noa na maro. Ny fiaraha-monina eo aminy dia mandray andraikitra hianatra farafahakeliny teny vahiny iray hatramin’ny hahaizany mifehy azy tsara. Antony maro moa no mahatonga hianatra ho amin’ny fitiavana ny teny maro ary amin’ny ankapobeny dia finiavan’ny tsirairay ho amin’ny fivelarana izany.

Tvrdimo da bi pripadnici svih jezika, velikih i malih, trebali dobiti stvarnu priliku za usvajanje drugog jezika do visokog stupnja komunikacije. Mi smo pokret za pružanje takve prilike.

Isika dia manamafy fa ireo mpikambana amin’ireo teny maro, na kely ireo na lehibe dia tokony hametraka mazava tsara ny fototra ho amin’ny famaritana ny teny faharoa izay ianarana ka hatramin’ny fahaizana azy avo lenta. Isika dia fimanbanan ho amin’ny fampitaovana eo amin’ny lafin’ny fahombiazana.

5. Jezična prava

5. Ny zon’ny teny

Nejednaka raspodjela moći medju jezicima je recept za stalnu jezičnu nesigurnost, ili izravnu jezičnu potlačenost, kod velikog broja stanovnika svijeta. U esperantskoj zajednici pripadnici velikih ili malih naroda, službenih ili neslužbenih, sastaju se na neutralnom terenu zahvaljujući medjusobnoj volji za kompromisom. Takva ravnoteža izmedju jezičnih prava i odgovornosti pruža presedan za razvijanje i prosudbu drugih rješenja kod jezičnih nejednakosti i jezičnih sporova.

Tsy mitovy velively ny fizarazarana eo amin’ny hery samihafa ireo teny tsirairay ho amin’ny fahatsapana fa misy mizana tsindrianila eo amin’ny sehatra maro amin’ny mponina, maro tokoa io. Eo amin’ny fiaraha-monina Esperanto kosa, ny mpikambana dia mivory tsy misy fiandamiana na teny kely na lehibe, na fiteny ofisialy na tsia, ary eo anivon’ny tsy fiombana na eroa na etsy noho ny fifandraisana mazava iaraha-mientana. Izany fifandanjan-kery izany eo amin’ireo teny samihafa dia manana ny andraikiny avy mba hampivoatra ary mitondra vahaolana ho amin’ireo tsy fitoviam-pitenenana zary misy disadisa.

Tvrdimo da ogromne razlike u stupnjevima moći medju jezicima potkapaju garancije izražene u tolikim medjunarodnim dokumentima o istovjetnom tretiranju bez obzira na jezik. Mi smo pokret za jezična prava.

Isika manamafy fa ireo hery maro misy eo amin’ny fitenenana samihafa dia mihady lavaka ho amin’ny tsy fahazoana antoka ireo tahirin-kevitra iraisam-pirenena ka ny fitoviana azo antoka eo amin’ny teny no tsara. Isika dia fikambanana ho an’ny zon’ny teny.

6. Jezična raznolikost

6. Fahasamihafam-pitenenana

Pojedine vlade sklone su razmatrati velike jezične razlike u svijetu kao zapreku u komuniciranju i razvoju. Za esperantsku zajednicu raznolikost jezika je stalan i neophodan izvor bogatsva. Prema tome, svaki jezik kao i svaka životna vrata, vrijedan je već zbog sebe samog i zaslužuje zaštitu i podršku.

Ny fitondrampanjakana eran-tany dia manamarika ny fisian’ny fahasamihafa ny teny eto amin’izao tontolo izao ary sakana lehibe ho amin’ny fifandraisana izany sy fivoarana ihany koa. Ho an’ny fikambanana Esperanto kosa my fahasamihafana dia tsy vato misakana velively eo amin’ny loharano azo tovozina.

Tvrdimo da politika komukacije i razvoja, ako se ne temelji na poštovanju i podršci svih jezika, osudjuje na izumiranje većinu jezika u svijetu. Mi smo pokret za jezičnu raznolikost.

Araka izany ny teny tsirairay dia karazana zava-mahavelona lafo vidy tokoa ary mendrika harovana mandramaty. Isika dia fikambanana ho amin’ny fandalàna ny fahafamihafam-pitenenana.

7. Jednakopravnost ljudi

7. Fahafahana maha-olona

Svaki jezik istodobno oslobadja i sputava svoje korisnike pružajući im mogućnost medjusobnog komuniciranja, a ogradjujući komunikaciju sa drugima. Planiran kao opće sredstvo za komunikaciju, esperanto je jedan od velikih već dokazanih funkcionirajućih projekata ljudske jednakopravnosti — projekt koji omogućava svakom čovjeku da kao pojedinac djeluje u ljudskoj zajednici ostajući korjenito vezan za svoju lokalnu kulturnu i jezičnu samosvojnost, a ne ograničen njome.

My teny tsirairay dia manafaka ny mpiteny azy ary manome azy ireo fifandraisana samy izy, kanefa zary sakana ho azy ireo ny fifandraisana amin’ny fiteny hafa. Drafitra toy ny fifandraisana eran-tany, Esperanto dia iray sy goavana eo amin’ireo sotoavina sy vinavinan’asa ho amin’ny maha-olona. Drafitr’asa ho amin’ny olona tsirairay mihitsy mba hahafahany mandray anjara eo amin’ny fiaraha-monina, koa ny fototra hiaingana amin’izany dia ny kolontsaina, ny fitoviam-pitenenana nefa tsy mamatotra azy ireo.

Tvrdimo da isključiva upotreba nacionalnih jezika postavlja prepreke slobodama samoizražavanja, komunikaciji i udruživanju. Mi smo pokret za jednokopravnost ljudi.

Isika dia manamafy fa ao anatin’ny fampiasana ny fitenim-pirenena tsirairay avy dia tsy midika fa misy sakana na fanerena anaty ho amin’ny fananganana fikambanana. Isika dia fikambanana ho amin’ny fahafahana maha-olona.

Prago, jul. 1996

Prago, jul. 1996