Ми, чланови светског покрета за унапређење есперанта, упућујемо овај манифест свим владама, међународним организацијама и људима добре воље, објављујући наше настојање да свим снагама наставимо да делујемо на овде изнесеним циљевима, па позивамо све организације и појединце, да се прикључе нашим настојањима.

Nos-ôtes mambes dès mouvemint dè monde ètîr po l’bin dè lingadje d’a turtos, l’Espéranto, èvoyans ci scriyèdje a tos lès gouvèrnumints, a totes lès organizåcions dèl Tére èt a tos lès omes di bone volté, déclarans tote nosse plinne atirance a çou qu’nos dihans chal èt hoûkans chake organizåcion èt chaskeune a r’djonde nos prèsintes fwèces.

Објављен 1887. године као пројект помоћног језика за међународно споразумевање, есперанто се убрзо развио у живи језик са богатим нијансама. Већ дуже од једног века он повезује људе и савлађује језичке и културне баријере. У том периоду циљеви оних који се њиме користе нису изгубили на својој важности и актуелности. Ни употреба неких националних језика широм света, ни напредак у техници комуникација, ни откривање нових метода језичке наставе неће сигурно остварити оне принципе које ми сматрамо битним за праведно и ефикасно решење језичког поретка.

É l’annèye 1887, l’Espéranto a v’nou å monde come l’idèye d’on deûzinme lingadje po nos rêyuni turtos; adon a-t-i crèhou rademint po div’ni on vikant pårler, avou tot plin des nuwances. Dispôy on siéke po l’mons, l’Espéranto vike è rimète essonle dès-omes po-d’la lès bårîres dès lingadjes èt dès culture. So strèvin la, lès but’ di sès utilisateûrs dimanèt todis importants èt prèsints. Li pratique di quéques lingadjes tot-avå l’monde, lès progrès dès comunicåcions, l’invancion dès novèles métôdes po djåser, ou s’èvoyî des scriyèdjes, tot çoula, pôrè pèrmète les régues qui sûvet èt qu’nos pinsans come fwér ûtiles po on sistinme d’ûzèdje des lingadjes qui seûye djusse èt adjihant.

1. Демократија

1. Dèmocråtîe

Систем комуникација, који је целог живота привилегија само неких људи, док од других захтева да уложе године труда да би постигли нижи степен знања — у основи је недемократски. Иако есперанто, као и сваки језик, није савршен, он много надмашује све друге у области равноправне светске комуникације.

On sistinme di comunicåcion fêt po quéques citwèyins, mins qui egzidje qui’lès-ôtes fèsse bècôp d’fwèces, sins poleûr rac’sûre lès prumîs, on parêy sistinme è-st-antidèmocråtique. Si l’Espéranto, come lès-ôtes lingadjes n ’èst nin parfêt, i dèpasse di lådje èt lon sès rivåls come mwèyin d’comunicåcion tot costé.

Тврдимо да језичка неједнакост изазива комуникацијске неједнакости на свим нивоима, укључујући и међународни ниво. Ми смо покрет за демократију у комуницирању.

Nos acèrtinans qu’l’inégålité dès lingadjes amonne ine inégålité dèl comunicåcion a tos lès dègrés, èt minme å réz’dè monde. Nos èstans po’ne comunicåcion dèmocratique.

2. Међунационално образовање

2. Ine éducåtion po-d’zeûr èt inte lès nåcions

Сваки национални језик везан је за одређену културу и народност. На пример, ученик који учи енглески, учи о култури, географији и политици земаља енглеског језичког подручја, нарочито САД и Велике Британије. Ученик који учи есперанто, учи о свету без граница, у коме се свака земља представља као сопствени дом.

Les lingadjes di tos les peûpes sont atèlés à quéquès cultûres èt a quéquès nåcions. Par egzimpe, li scolî qui studèye l’anglès discovrèt ossu l’cultûre, l’aspèt dès payîs èt les sistinmes politikes wice qu’on djåse l’anglès, principålemint d’vins les Etats-Unis èt li Rwèyôme-Uni. Li scolî qui studèye l’Espéranto discoûve on monde sins frontîres, wice qu’il a bon d’vins chake payîs.

Тврдимо да је образовање посредством било којег националног језика повезано са одређеном контролом света. Ми смо покрет за транснационално образовање.

Nos acèrtinans qu’l’éducåcion d’vins on lingadje, lisquél seuye-t-i, impôze ine manîre spéciåle dè vèyî l’monde. Nos-èstans po’ne éducåcion wice qui tos lès payîs troûv’ront leu plèce.

3. Педагошко деловање

3. L’adjihante éducåcion dès-èfants

Само мали проценат оних који уче неки страни језик, њиме заиста и овлада. Потпуно владање есперантом могуће је и самоучењем. Разне студије показују важност знања једног језика при учењу других језика. Есперанто се исто тако препоручује као основни кључ код курсева ѕа језичко усмеравање ученика.

N’a wère qui k’nohèt bråmint ’ne linwe di l’ètrindjîr. On pout k’nohe foû bin l’Espéranto, minme s’on l’aprind tot seû. On a mostré qu’l’Espéranto pout chervi po aprinde åhèyemint d’ôtes lingadjes. On l’riqwîrt ossu po s’afêtî a çou qu’èst on lingadje.

Тврдимо да ће тешкоће националних језика увијек представљати препреку за многе ученике који би ипак требало да се користе познавањем другог језика. Ми смо покрет за активну наставу језика.

Nos acèrtinans qu’lès pårlers etniques arèstèyeront todi sacwants scolîs qu’on deûzinme lingadje êd’reût portant.Nos-èstans po l’ansègn’mint d’adram dès lingadjes.

4. Вишејезичност

4. Sacwants pårlers

Есперантска заједница једна је од малог броја језичких заједница на светском нивоу, чији су корисници без изузетка дво- или вишејезички. Сваки припадник заједнице прихватио је обавезу да научи бар један страни језик до говорног степена. У многим случајевима то доводи до знања и љубави за више језика и уопште до широког личног погледа на свет.

Li comunôté d’l’Espéranto è-st-ine comunôté come ènn ’a wère so l’tére : tot sès mambes sont, sins mète nouk foû, bilingues ou plurilingues. Chaskeune s’a fwèrcî d’aprinde po l’mons on lingadje d’å d’foû po s’fé comprinde. Sovint çoula méne a l’kinohance èt a l’amoûr di sacwants pårlers èt, jénérålemin, a ’ne pus lådje vûzion so l’monde.

Тврдимо да би припадници свих језика, великих и малих, требало да добију стварну прилику за усвајање другог језика до високог степена комуникације. Ми смо покрет за пружање такве прилике.

Nos acèrtinans qui, d’vins tos lès payîs, on d’vreût -st-aprinde on deûzinme lingadje èt s’ènnè chèrvi po comuniquer å mis. Nos-èstans po mète so pîd ciste îdèye.

5. Језичка права

5. Les dreûts dè lingadjes

Неједнака расподела моћи међу језицима је рецепт за сталну језичку несигурност, или директну језичку потлаченост код великог броја становника света. У есперантској заједници припадници великих или малих народа, службено или неслужбено, састају се на неутралном терену захваљујући међусобној вољи за споразумом. Таква равнотежа између језичких права и одговорности пружа могућност за развијање и налажење других решења код језичких неједнакости и језичких спорова.

Les lingadjes ni mostrèt nin l’minme pwissance, çou qui n’el-z-î done nole sureté, èt minme, divins bråmint d’payis, ricorèdje les pus fwèrts à språtchî dès pus flawes a si chèrvi di leû lingadge. Divins l’comunôté d’l’Espéranto, tos les djins s’rassonlèt so l’minme tèrin, gråce a leû mutuwéle volté, po fé on compromis, qui leû lingadje seûye important ou nin, oficiél ou nin. On tél aplomb inte les dreûts dès lingadjes èt les dossêyes permète l’r’cwèrèdje èt l’estimåcion d’ôtes rèsponses a l’inégålité come ås carèles des lingadjes.

Тврдимо да огромне разлике у степенима моћи међу језицима поткопавају гаранције изражене у толиким међународним документима о равноправном третирању без обзира на језик. Ми смо покрет за језичка права.

Nos acèrtinans qu’lès difèrinces importantes di pwissance inte lès pårlers distrûhèt les garantîyes qu’on lét d’vins télemint d’papîs inte les payîs so l’égålité des gangnes sin nole difèrinces qui s’rapwète å lingadje. Nos-èstans po l’dreût dès lingadjes.

6. Језичка разноврсност

6. Difèrints lingadjes

Поједине владе склоне су да разматрају велике језичке разлике у свијету као сметњу у комуникацији и развоју. Ѕа есперантску заједницу разноврсност језика је сталан и неопходан извор богатства. Према томе, сваки језик као и свака животна врста, вриједан је већ због себе самог и заслужује заштиту и подршку.

Lès gouvèrnumints dès payîs pinsèt qu’lès lingadjes dè monde espêtchèt l’comunicåcion èt l’progrès. Portant divins l’comunôté d’ l’Espéranto, lès difèrints lingadjes nos rindrans pus ritches. Adon-pwis, chake lingadje, come tot quî qui ç’seûye, a dèl valeûr èt deût-èsse prôtèdjî èt rècorèdjî.

Тврдимо да политика комуникације и развоја, ако се не темељи на поштовању и подршци свих језика, осуђује на изумирање већину језика у свијету. Ми смо покрет за језичку разноликост.

Nos acèrtinans qu’lès politiques di comunicåcion èt d’fôrcièdje, s’èle ni rèspèctèt nin èt n’ècorèdjèt-ti tos les lingadjes, condånèt a mwért li majôrité dès lingadjes divins l’monde. Nos-èstans po lès difèrints lingadjes.

7. Равноправност људи

7. Libèrer lès-omes

Сваки језик истовремено ослобађа и спутава своје кориснике пружајући им могућност међусобног споразумевања, а ограничавајући комуникацију са другима. Планиран као опште средство за комуникацију, есперанто је један од великих и већ доказаних пројеката људске равноправности који већ делује — пројект који омогућава сваком човеку да као појединац делује у људској заједници остајући у основи везан за своју локалну културну и језичку самосвојност, а не ограничен њоме.

Chake lingadje libère èt contrariêye tot-a-’ne fèye leûs praticants, tot-èlzî d’nant l’ocåzion d’comuniquer inte zèles, tot lès-èspêtchant d’comuniquer avou l’z-ôtes. L’Espéranto è-st-on mwèyin d’comunicåcion po tot l’monde; il è-st-on grand projèt d’libéråcion, on projèt qui permète a chaskeune di prinde pårt a l’comunôté dès-omes, tot wårdant sès rècènes divins sès prôpès valeûrs, sins-èsse rit’ni po zèls.

Тврдимо да искључива употреба националних језика значи препреку слободи самоизражавања, комуникацији и удруживању. Ми смо покрет за равноправност људи.

Nos acèrtinans qu’li seûl ûzèdje d’on lingadje d’ine nåcion amon dès djins dès difèrints payîs drèssèt dès limites po les libèrtés d’èsprèssion, di comunicåcion èt d ’assôciåcion. Nos-estans po l’lîberté dès-omes.

Prago, jul. 1996

Prago, jul. 1996