Við, sem erum félagsmenn í alþjóðlegri hreyfingu sem vinnur að framgangi alþjóðamálsins esperanto, beinum þessu ávarpi til ríkisstjórna, alþjóðasamtaka, félagasamtaka og allra velviljaðra manna, lýsum yfir staðfastri ætlun okkar að vinna áfram í þágu þeirra markmiða sem hér eru tilgreind og bjóðum þeim sem hér eru ávarpaðir til samvinnu í því starfi.

Ми, чланови светског покрета за унапређење есперанта, упућујемо овај манифест свим владама, међународним организацијама и људима добре воље, објављујући наше настојање да свим снагама наставимо да делујемо на овде изнесеним циљевима, па позивамо све организације и појединце, да се прикључе нашим настојањима.

Árið 1887 birtist esperanto í frumgerð sem þróaðist hratt í kröftugt, blæbrigðaríkt tungumál. Í meira en öld hefur þetta mál, sem þegar í upphafi var ætlað að vera hjálparmál í alþjóðlegum samskiptum, gegnt hlutverki sem tengiliður manna yfir málleg og menningarleg landamæri. Upphaflegt markmið esperantos sem samþjóðlegs hjálparmáls hefur ekki misst mikilvægi sitt og raungildi í heimi nútímans. Notkun nokkura þjóðmála víðs vegarum heim, framfarir í samskiptatækni og nýjar aðferðir í málakennslu munu að líkindum ekki gera að veruleika eftirtalin meginatriði sem við teljum grundvöll réttlátrar og virkrar lausnar tungumálavandans.

Објављен 1887. године као пројект помоћног језика за међународно споразумевање, есперанто се убрзо развио у живи језик са богатим нијансама. Већ дуже од једног века он повезује људе и савлађује језичке и културне баријере. У том периоду циљеви оних који се њиме користе нису изгубили на својој важности и актуелности. Ни употреба неких националних језика широм света, ни напредак у техници комуникација, ни откривање нових метода језичке наставе неће сигурно остварити оне принципе које ми сматрамо битним за праведно и ефикасно решење језичког поретка.

1. Lýðræði

1. Демократија

Samskiptakerfi, sem veitir sumum ævilöng forréttindi en krefst þess af öðrum að þeir leggi á sig áralangt erfiði til að ná minniháttar færni, er í grundvallaratriðum andlýðræðislegt. Þótt esperanto sé ekki fullkomið fremur en nokkurt annað tungumál stendur það miklu framar sérhverjum keppinaut á sviði alþjóðlegra samskipta á jafnréttisgrundvelli.

Систем комуникација, који је целог живота привилегија само неких људи, док од других захтева да уложе године труда да би постигли нижи степен знања — у основи је недемократски. Иако есперанто, као и сваки језик, није савршен, он много надмашује све друге у области равноправне светске комуникације.

Við fullyrðum að mállegt misrétti leiði af sér samskiptalegt misrétti á öllum stigum, þar á meðal alþjóðlegum. Við vinnum að framgangi lýðræðislegra samskipta.

Тврдимо да језичка неједнакост изазива комуникацијске неједнакости на свим нивоима, укључујући и међународни ниво. Ми смо покрет за демократију у комуницирању.

2. Menntun yfir landamæri

2. Међунационално образовање

Sérhvert þjóðmál er bundið ákveðinni menningu og þjóð(um). Nemandi, sem lærir ensku, lærir jafnframt um menningu, landafræði og stjórnmál enskumælandi þjóða, einkum Bandaríkjamanna og Breta. Nemandi, sem lærir esperanto, lærir um heiminn án markalína þar sem séhrvert land á sér heimili.

Сваки национални језик везан је за одређену културу и народност. На пример, ученик који учи енглески, учи о култури, географији и политици земаља енглеског језичког подручја, нарочито САД и Велике Британије. Ученик који учи есперанто, учи о свету без граница, у коме се свака земља представља као сопствени дом.

Við fullyrðum að mentun sem veitist á hvaða þjóðmáli sem er sé bundin tilteknu viðhorfi til heimsins. Við vinnum að menntun yfir landamæri.

Тврдимо да је образовање посредством било којег националног језика повезано са одређеном контролом света. Ми смо покрет за транснационално образовање.

3. Kennsluvirkni

3. Педагошко деловање

Aðeins lítill hundraðshluti þeirra, sem læra erlent tungumál, nær á því verulegu valdi. Fullt vald á esperanto næst jafnvel með sjálfsnámi. Rannsóknir hafa leitt í ljós gildisáhrif esperantonáms fyrir nám í öðrum málum og námsgreinum. Mælt hefur verið með esperanto sem kjarnanámi við þroskun á málvitund nemenda.

Само мали проценат оних који уче неки страни језик, њиме заиста и овлада. Потпуно владање есперантом могуће је и самоучењем. Разне студије показују важност знања једног језика при учењу других језика. Есперанто се исто тако препоручује као основни кључ код курсева ѕа језичко усмеравање ученика.

Við fullyrðum að erfiðleikar við nám þjóðmála muni ávallt reynast þröskuldur á vegi margra nemenda sem kunnátta í öðru máli kæmi samt að gagni. Við vinnum að virku málanámi.

Тврдимо да ће тешкоће националних језика увијек представљати препреку за многе ученике који би ипак требало да се користе познавањем другог језика. Ми смо покрет за активну наставу језика.

4. Fjöltyngi

4. Вишејезичност

Esperantohreyfingin er eitt af fáum málsamfélögum á heimsvísu þar sem hver og einn eru undantekningarlaust tvítyngdir eða fjöltyngdir. Sérhver félagi í esperantohreyfingunni hefur lært að minnsta kosti eitt annað mál og náð þar talhæfni. Í mörgum tilvikum hefur það leitt til þekkingar og áhuga á fleiri tungumálum og almennt til víðara sjónhrings.

Есперантска заједница једна је од малог броја језичких заједница на светском нивоу, чији су корисници без изузетка дво- или вишејезички. Сваки припадник заједнице прихватио је обавезу да научи бар један страни језик до говорног степена. У многим случајевима то доводи до знања и љубави за више језика и уопште до широког личног погледа на свет.

Við fullyrðum að talendur allra tungumála, smárra sem stórra, ættu að hafa möguleika á að tileinka sér annað mál til fullnustu. Við vinnum að því að sá möguleiki verði raunverulegur.

Тврдимо да би припадници свих језика, великих и малих, требало да добију стварну прилику за усвајање другог језика до високог степена комуникације. Ми смо покрет за пружање такве прилике.

5. Málréttindi

5. Језичка права

Ójöfn valdskipting milli tungumála er ávísun á viðvarandi mállegt öryggisleysi eða beina málkúgun mikils hluta jarðarbúa. Innan esperantohreyfingarinnar mætast mælendur stórra og smárra tungumála á hlutleysisgrundvelli sem mótast af gagnkvæmu samkomulagi. Slíkt jafnvægi milli málréttinda og ábyrgðar gefur fordæmi til að þróa og meta aðrar lausnir á mállegu misrétti og átökum milli tungumála.

Неједнака расподела моћи међу језицима је рецепт за сталну језичку несигурност, или директну језичку потлаченост код великог броја становника света. У есперантској заједници припадници великих или малих народа, службено или неслужбено, састају се на неутралном терену захваљујући међусобној вољи за споразумом. Таква равнотежа између језичких права и одговорности пружа могућност за развијање и налажење других решења код језичких неједнакости и језичких спорова.

Við fullyrðum að hinn gífurlegi valdamunur milli tungumála grafi undan yfirlýsingum fjölda alþjóðlegra samþykkta um tryggingu þess að umfjöllun mála skuli vera á jafnréttisgrundvelli án tillits til tungumála. Við vinnum að málréttindum.

Тврдимо да огромне разлике у степенима моћи међу језицима поткопавају гаранције изражене у толиким међународним документима о равноправном третирању без обзира на језик. Ми смо покрет за језичка права.

6. Fjölbreytni tungumála

6. Језичка разноврсност

Stjórnvöld hinna ýmsu þjóða hneigjast til að líta á hina miklu fjölbreytni tungumála heimsins sem hindrun á vegi samskipta og þróunar. Esperantohreyfingin lítur þannig á sú fjölbreytni sé stöðug og ómissandi uppspretta auðlegðar. Af því leiðir að sérhvert tungumál jafnt sem sérhvert líf hafi gildi í sjálfu sér og eigi því rétt á stuðningi og vernd.

Поједине владе склоне су да разматрају велике језичке разлике у свијету као сметњу у комуникацији и развоју. Ѕа есперантску заједницу разноврсност језика је сталан и неопходан извор богатства. Према томе, сваки језик као и свака животна врста, вриједан је већ због себе самог и заслужује заштиту и подршку.

Við fullyrðum að ef pólitísk afskipti af samskiptum og þróun er ekki byggð á virðingu og stuðningi við öll tungumál, leiði þau til útrýmingar meirihluta tungumála heimsins. Við vinnum að því að tryggja fjölbreytni tungumála.

Тврдимо да политика комуникације и развоја, ако се не темељи на поштовању и подршци свих језика, осуђује на изумирање већину језика у свијету. Ми смо покрет за језичку разноликост.

7. Frelsi mannsins

7. Равноправност људи

Sérhvert tungumál veitir í senn mælendum sínum frelsi og leggur á þá fjötra, gefur þeim möguleika á samskiptum sín á milli og hindrar samskipti þeirra við aðra. Esperanto er ætlað til samþjóðlegra samskipta og er mikilvæg leið til að auka mannlegt frelsi — leið til að gera sérhverjum manni fært að taka þátt í samfélagi mannkynsins sem einstaklingur sem hefur traustar rætur í eigin menningu og þeirri samvitund sem fylgir eigin tungumáli án þess að það setji honum skorður.

Сваки језик истовремено ослобађа и спутава своје кориснике пружајући им могућност међусобног споразумевања, а ограничавајући комуникацију са другима. Планиран као опште средство за комуникацију, есперанто је један од великих и већ доказаних пројеката људске равноправности који већ делује — пројект који омогућава сваком човеку да као појединац делује у људској заједници остајући у основи везан за своју локалну културну и језичку самосвојност, а не ограничен њоме.

Við fullyrðum að samskipti sem einskorðast við notkun þjóðmála takmarki óhjákvæmilega frelsi manna til tjáningar, samskipta og fjölþjóðlegra tengsla. Við vinnum að frelsi mannsins.

Тврдимо да искључива употреба националних језика значи препреку слободи самоизражавања, комуникацији и удруживању. Ми смо покрет за равноправност људи.

Prago, jul. 1996

Prago, jul. 1996