Mi, članovi svjetskog pokreta za unapredjenje esperanta, upućujemo ovaj manifest svim vladama, medjunarodnim organizacijama i ljudima dobre volje, objavljujemo naše nastojanje da svim snagama nastavimo djelovati na ovdje izraženim ciljevima, te pozivamo sve organizacije i pojedince, da se priključe našim nastojanjima.

Nosautes, sòcis deu movement mondiau tau desvolopament de l’Esperanto, qu’adreçam aqueste clam a tots los govèrns, organizacions internacionaus e a las personas de bona volentat. Que declaram la nosta intencion de tribalhar hrem a las fins ací definidas e que convidam totas las organizacions e personas a ligà’s au noste esfòrç.

Lansiran 1887 godine kao projekt pomoćnog jezika za medjunarodno komuniciranje, esperanto se ubrzo razvio u živi jezik sa bogatim nijansama. Već više od jednog stoljeća on je u funkciji povezivanja ljudi i premoštavanja jezičnih i kulturnih prepreka. U tom vremenu ciljevi onih koji se njime koriste, nisu izgubili na svojoj važnosti i aktualnosti. Ni upotrebe nekih nacionalnih jezika diljem svijeta, ni napredak u tehnici komuniciranja, ni otkriće novih metoda jezične nastave neće zasigurno ostvariti one principe koje mi smatramo bitnima za pravedno i efikasno rješenje jezičnog poretka.

Apareishuda en 1887 com projècte de lenga auxiliara entà la comunicacion internacionau, qu’a evoluada lèu, entà vàder ua lenga plea de vita e rica en nuanças, l’Esperanto que fonciona despuish mei d’un sègle entà unir las personas per delà de las barralhas lingüisticas e culturaus. Pendent d’aquò los objectius deus sons emplegaires ne s’an pas perdut ni importància ni actualitat. Ni l’utilizacion de nadas lengas nacionaus ni lo desvolopament de las tecnicas de comunicacion ni la tròba de navèths metòdes d’ensenhament de lengas, ne portaràn pas a tèrme los principis seguents que consideram essenciaus entà un just e eficaç ordi lingüistic.

1. Demokracija

1. Democracia

Sistem komunikacija, koji je cijelog života privilegija samo nekih ljudi, dok od onih drugih zahtjeva da ulože godine truda da bi postigli niži stupanj sposobnosti — u osnovi je nedemokratski. Iako esperanto, kao i svaki jezik, nije perfektan, on daleko nadmašuje sve druge na području ravnopravne svjetske komunikacije.

Un sistèma comunicatiu qui privilegia tostemps quauques ciutadans, mes qui exigeish deus autes que consenten annadas d’esfòrçs entà aténher un grad mei baish, aquò qu’ei fondamentaument antidemocratic. Ja que com cada lenga, l’Esperanto ne sia pas perfèct, que despassa dab escaduda tots los sons rivaus com mejan de comunicacion mondiau egalitar.

Tvrdimo da jezična nejednakost uzrokuje komunikacijske nejednakosti na svim nivoima, uključivši i medjunarodni nivo. Mi smo pokret za demokraciju u komuniciranju.

Qu’afirmam qu’ua inegalitat lingüistica qu’ocasiona ua inegalitat comunicativa a tots los nivèus, tanben au nivèu internacionau. Qu’èm un movement en favor d’ua comunicacion democratica.

2. Transnacionalni odgoj

2. Educacion transnacionau

Svaki nacionalni jezik vezan je za odredjenu kulturu i narodnost. Naprimjer, učenik koji uči engleski, uči o kulturi, zemljopisu i politici englesko-jezičnih zemalja, naročito SAD-a i Velike Britanije. Učenik koji uči esperanto, uči o svijetu bez granica, u kojemu se svaka zemlja predstavlja kao vlastiti dom.

Cada lenga etnica qu’ei ligada a ua nacion e a ua cultura definidas. Per exemple l’eslhève qui estudia l’anglés, qu’apren tanben la cultura, la geografia e la politica deus país anglofòns, principaument deus Estats Units e de Gran Bretanha. L’eslhève qui estudia l’Esperanto qu’apren tanben un monde shens termièras, on cade país e’s presenta dab las soas particularitats.

Tvrdimo da je odgoj posredstvom bilo kojeg nacionalnog jezika vezan uz odredjeni nazor o svijetu. Mi smo pokret za transnacionalni odgoj.

Qu’afirmam que l’educacion peu mejan d’ua lenga etnica, qu’ei ligada a ua perspectiva definida deu monde. Qu’èm un movement entà l’educacion transnacionau.

3. Pedagoško djelovanje

3. Eficacitat pedagogica

Samo mali postotak onih koji uče neki strani jezik, njime i vlada. Potpuno ovladavanje esperantom moguće je i samoučenjem. Razne studije izvještavaju o prednaobrazbenim učincima kod učenja drugih jezika. Esperanto se takodjer preporuča kao osnovni ključ u tečajevima za jezično usmjerenje učenika.

Sonque un petit percentatge de’us qui estudian ua lenga estrangèra e la mestrejan. La plea possession de l’Esperanto qu’ei possible, tanben autodidacticament. Mantuns estudis qu’an muishat la soa utilitat a l’aprenedissatge d’autas lengas. L’Esperanto qu’ei tanben arrecomandat com element centrau deus cors de sensibilisacion lingüistica deus eslhèves.

Tvrdimo da će teškoće nacionalnih jezika uvijek pretpostavljati prepreku za mnoge učenike koji bi se ipak trebali okoristiti poznavanjem drugog jezika. Mi smo pokret za učinkovitu jezičnu nastavu.

Qu’afirmam que la dificultat de las lengas etnicas que presentaràn tostemps un trebuc entà un sarròt d’eslhèves, qui harén totun abonde en conéisher ua dusau lenga. Qu’èm un movement entà un ensenhament lingüistic eficaç.

4. Višejezičnost

4. Plurilingüisme

Esperantska zajednica jedna je od malog broja jezičnih zajednica na svjetskoj razini, čiji su korisnici bez iznimke dvo- ili višejezični. Svaki pripadnik zajednice prihvatio je dužnost da nauči barem jedan strani jezik do govornog stupnja. U mnogim slučajevima to dovodi do znanja i ljubavi za više jezika i općenito do širokog osobnog vidokruga.

La comunitat esperantofòna qu’ei ua de las rialas comunitats lingüisticas a escala mondiau, qui los sòcis e son shens excepcion bilingües o tanben plurilingües. Cadun que va acceptar lo prètzhèit d’apréner, au mensh ua lenga estrangèra dinc au nivèu orau. En numerósas ocasions que conduseish a la coneishença e a l’amor de totas lengas e en generau, a un orisont personau mei gran.

Tvrdimo da bi pripadnici svih jezika, velikih i malih, trebali dobiti stvarnu priliku za usvajanje drugog jezika do visokog stupnja komunikacije. Mi smo pokret za pružanje takve prilike.

Qu’afirmam que los locutors de totas las lengas, granas e petitas, e deverén poder dispausar d’ua oportunitat vertadèra entà d’apréner ua dusau lenga dinc a un haut nivèu de comunication. Qu’èm un movement entà l’autrejada d’aquesta oportunitat.

5. Jezična prava

5. Drets lingüistics

Nejednaka raspodjela moći medju jezicima je recept za stalnu jezičnu nesigurnost, ili izravnu jezičnu potlačenost, kod velikog broja stanovnika svijeta. U esperantskoj zajednici pripadnici velikih ili malih naroda, službenih ili neslužbenih, sastaju se na neutralnom terenu zahvaljujući medjusobnoj volji za kompromisom. Takva ravnoteža izmedju jezičnih prava i odgovornosti pruža presedan za razvijanje i prosudbu drugih rješenja kod jezičnih nejednakosti i jezičnih sporova.

La distribucion desparièra de poder enter las lengas qu’ei un motiu entà ua constanta inseguretat e ua opression lingüistica directa tà ua màger part deus poblans deu monde. En la comunitat esperantofòna los locutors de lengas granas o petitas, oficiaus o non pas, que s’amassan sus un terrenh neutrau, mercés a la volentat recipròca de compromés. Aqueste equilibri enter drets e responsabilitats lingüisticas que da un precedent entà har evoluar e avaloar solucions autas a l’inegalitat e aus conflictes lingüistics.

Tvrdimo da ogromne razlike u stupnjevima moći medju jezicima potkapaju garancije izražene u tolikim medjunarodnim dokumentima o istovjetnom tretiranju bez obzira na jezik. Mi smo pokret za jezična prava.

Qu’afirmam que las granas diferéncias de poder enter las lengas que pòrtan tòrt a las guarantias, exprimidas en tant documents internacionaus, de tractament egalitari, shens destriada de lenga. Qu’èm un movement entaus drets lingüistics.

6. Jezična raznolikost

6. Diversitat lingüistica

Pojedine vlade sklone su razmatrati velike jezične razlike u svijetu kao zapreku u komuniciranju i razvoju. Za esperantsku zajednicu raznolikost jezika je stalan i neophodan izvor bogatsva. Prema tome, svaki jezik kao i svaka životna vrata, vrijedan je već zbog sebe samog i zaslužuje zaštitu i podršku.

Los govèrns nacionaus que tenen a considerar la grana diversitat de las lengas en lo monde com ua barralha a la comunicacion e au desvolopament. Tà la comunitat esperantofòna, totun, la diversitat lingüistica qu’ei ua permanenta e indispensabla hont de riquessa. Atau, cada lenga, com cada espècia vivanta, qu’ei portadora de valor e digna de proteccion e de sostien.

Tvrdimo da politika komukacije i razvoja, ako se ne temelji na poštovanju i podršci svih jezika, osudjuje na izumiranje većinu jezika u svijetu. Mi smo pokret za jezičnu raznolikost.

Qu’afirmam que las politicas de comunicacion e desvolopament, se ne son pas apitadas suu respècte e suu sostien de totas las lengas, e condamnan a mort la majoritat de las lengas en lo monde. Qu’èm un movement entà la diversitat lingüistica.

7. Jednakopravnost ljudi

7. Emancipacion umana

Svaki jezik istodobno oslobadja i sputava svoje korisnike pružajući im mogućnost medjusobnog komuniciranja, a ogradjujući komunikaciju sa drugima. Planiran kao opće sredstvo za komunikaciju, esperanto je jedan od velikih već dokazanih funkcionirajućih projekata ljudske jednakopravnosti — projekt koji omogućava svakom čovjeku da kao pojedinac djeluje u ljudskoj zajednici ostajući korjenito vezan za svoju lokalnu kulturnu i jezičnu samosvojnost, a ne ograničen njome.

Cada lenga que’s libera e que s’entrava tot parièr los emplegaires en dà’us lo poder de comunicar, mes en empechà’us la comunicacion dab autes. Hèit com un instrument de comunicacion universau, l’Esperanto qu’ei un deus grans projèctes tà l’emancipacion umana que va, un projècte tà permeté’s a cade ciutadan la participacion com individú en la comunitat umana, en guardà’s los arradits pregonds a l’indentitat locau, culturau e lingüistica, mes non pas limitat per eth.

Tvrdimo da isključiva upotreba nacionalnih jezika postavlja prepreke slobodama samoizražavanja, komunikaciji i udruživanju. Mi smo pokret za jednokopravnost ljudi.

Qu’afirmam que l’usatge exclusiu de lengas nacionaus, que pausa inevitablament barralhas de cap a las libertats d’expression, de comunicacion e d’associacion. Qu’èm movement entà l’emancipacion umana.

Prago, jul. 1996

Prago, jul. 1996